Градска опсерваторија Београда

UrbObsBel
ПРОЈЕКАТ ПРИЗМА
Градска опсерваторија Београда - UrbObsBel, reg. no. 6775
Време реализације: 1. јануар 2024 - 31. децембар 2026.

О пројекту

Пројекат има за циљ креирање Градске опсерваторије Београда, нове посматрачке станице у оквиру Астрономске опсерваторије из Београда. Међу главним циљевима пројекта је мерење и изучавање једног од најмање схваћених облика загађења на Земљи, светлосног загађења, а такође се планирају посматрања ће пружити информације о расподели потрошње енергије која има велики утицај на животну средину и екосистеме. Светлосно загађење је један од најмање схваћених облика загађења које утиче на целокупни живи свет на Земљи. Зато је неопходно вршити прецизна мерења користећи добро дефинисане астрономске технике у циљу одређивања његовог интензитета. Светлосно загађење на пример може да се одреди као разлика сјаја неба у односу на незагађено ноћно небо. Мерења која се врше на тамној локацији далеко од било каквог вештачког светла се пореде са мерењима која се врше на локацијама у близини извора интензивног светлосног загађења Разлика између ових мерења показује колико је светлости додато људском активношћу преко природног нивоа таме. Процене су да се светлосно загађење значајно повећава сваке године у просеку по 10 посто, што доводи до његовог дуплирања у периоду мањем од 8 година.

Истраживање

Основни циљ пројекта UrbObsBel је даље унапређење и регионална интеграција истраживачких капацитета Астрономске опсерваторије кроз изградњу нове структуре за градска посматрања. Ова посматрања ће пружити информације о расподели употребе енергије која има велики утицај на животну средину и екосистеме. У оквиру овог пројекта ће се анализирати везе између урбанизације, екологије, индустрије и, посебно, астрономије. Мерења ће се обављати у Београду, као и са Астрономске станице Видојевица у близини Прокупља, једне од ретких преосталих тамних области у Србији. Добијена мерења ће се обрађивати на посебном серверу који ће бити инсталиран на Опсерваторији, а у плану су и активности везане за популаризацију, односно за информисање јавности о проблему светлосног загађења и могућностима његовог решавања. Један од циљева пројекта је и анализа утицаја светлосног загађења на здравље људи и за реализацију овог пројекта добијена је подршка Градске општине Звездара.
Главни задатак пројекта Градске опсерваторије је постављање посматрачке опреме за снимање на крову Куле на Астрономској Опсерваторији, највишој тачки урбаног дела Београда. Користећи ову изузетну позицију, планирамо да измеримо што је могуће више променљивих важних за савремени градски живот и да их анализирамо. Овакав синоптички поглед на град пружиће могућност посматрања града на различитим временским скалама, у распону од минута до месеци и година. Ова локација пружа могућност посматрања не само уже градске зоне (центар Београда), већ и његове околине, нпр. шума и реке Дунав. Изградња посматрачког објекта у градској средини ради проучавања светлосног загађења и динамичких процеса Београда ће омогућити посматрачке активности у различитим временским условима током целе године. С обзиром да ће пар инструмената бити монтирано и на Астрономској станици Видојевица једне од последњих тамних локација у Србији, моћи ће да се детаљно анализира проблем светлосног загађења у нашој земљи.
Стварањем нове посматрачке станице у Београду која ће се користити за различите задатке (мерење осветљености неба, видљивости атмосфере, одређивање покривености облацима и мерење загађења неба) пројекат Градске опсерваторије ће допринети нашем разумевању сложених аспеката светлосног загађења. Очекује се да разни потенцијални корисници посматрања и анализа, поред научне заједнице, буду и градске управе, доносиоци одлука, привредници, еколошке организације, институције из области заштите животне средине, шира јавност, медији, просветни радници и сви заинтересовани. Овај пројекат ће омогућити оптимално коришћење ресурса за посматрање и међународну размену знања и резултата са другим, сродним, пројектима. Резултате пројекта ће користити Градска општина Звездара и град Београд, пошто ће ова мерења пружити елементе за доношење одлука у правцу стварања боље животне средине која ће унапредити здравље становништва Београда и околине. У оквиру дугорочне стратегије у вези са светлосним загађењем, биће покренута дискусија о дизајну осветљења прилагођеног тамном небу, као што су правац, спектрални састав и ограничено трајање осветљења, а такође је у плану покретање изградње паркова тамног неба у Србији који већ постоје у суседним земљама.
У пројекат Градске опсерваторије je укључено укупно 8 истраживача са 4 научна института из Србије. Руководилац пројекта је др Срђан Самуровић, научни саветник, са Астрономске опсерваторије. Руководилац радног пакета бр. 2 који се односи на набавку и одржавање опреме је др Зорица Цветковић, научни саветник, са Института за физику, руководилац радног пакета бр. 3 који се односи на инсталацију и одржавање софтвера је др Раде Павловић, научни саветник, такође са Института за физику, руководилац радног пакета бр. 4 који се односи на анализу података је др Горан Дамљановић, научни саветник са Астрономске опсерваторије и коначно, руководилац радног пакета бр. 5 који се бави дисеминацијом резултата је др Дајана Бјелајац, доцент на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду. У пројектном тиму су такође др Зоран Симић, научни саветник са Астрономске опсерваторије, др Драган Лукић, научни сарадник са Института за физику и др Бранислав Ровчанин, доцент са Медицинског факултета Универзитета у Београду.

Инструменти

Tess-w фотометар и Sky Quality Metаr имамо у пару, тако да је један пар постављен на Астрономској опсерваторији у Београду, а други пар на Астрономској станици на Видојевици код Прокупља.

Tess-W

Tess-w фотометар

TESS-W је фотометар који користимо да непрекидно пратимо сјај ноћног неба.

SQM-LE

Sky quality meter

Мери сјај ноћног неба што је веома важна тема нарочито последњих година када се вештачко осветлење и његово расејање у Земљиниј атмофери непрекидно повећава.

Подаци

Ускоро ће бити постављено

Новости

  • Астрономска опсерваторија на Сајму технике

    Астрономска опсерваторија из Београда представила се на овогодишњем 66. међународном сајму технике са три пројекта. Представљен је пројекат CubeSat-a MOSAIC. Ради се о пројекту првог српског научног сателита који је сада у фази концепта. Циљеви мисије МОЗАИК су посматрање Сунца у рендгенском зрачењу и посматрање планете Земље из орбите. На сајму је представљен модел сателита у природној величини, као и један од уређаја који ће сателит носити у орбиту. На овом пројекту, Астрономска опсерваторија сарађује са институтом Михајло Пупин и са три факултета Универзитета у Београду: Математичким факултетом, Машинским факултетом и Електротехничким факултетом. Поред овог пројекта Астрономска опсерваторија представила је и два ПРИЗМА пројекта која финансира Фонд за науку Републике Србије чији је носилац Астрономска опсерваторија и која су почела са радом почетком ове године: Градска опсерваторија Београда (Urban Observatory of Belgrade, UrbObsBel, учествују и истраживачи са Института за физику, Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, као и Медицинског факултета Универзитета у Београду) и пројекат MOBY (Modeling Binary Systems That End in Stellar Mergers and Give Rise to Gravitational Waves, учествује и истраживач са Математичког факултета). На паноу Градске опсерваторије поред описа предвиђених активности приказано је и кућиште HSI (Hyperspectral Imaging Sensor) уређаја који се тренутно конструише и који ће бити коришћен за мерења у оквиру овог пројекта. У оквиру астрономског штанда представили су се и колеге са Математичког факултета које су приказале телескоп Вера Рубин (Vera Rubin) односно пројекат LSST (Legacy Survey in Space and Time) и допринос наших научника овом пројекту.

    Hotel 1

    др Срђан Самуровић и др Лука Поповић, директор Астрономске опсерваторије

    Hotel 1

    др Зоран Симић и др Раде Павловић

  • Посете Астрономској опсерваторији у току трајања Сајма технике

    У току трајања овогодишњег 66. међународног сајма технике Астрономска опсерваторија угостила је посетиоце из Народне Републике Кине. Прво је Астрономску опсерваторију у среду 22. маја 2024. године посетио господин Боб Чен (Bob Chen) представник MinoSpace-а, једне од најугледнијих кинеских фирми које се баве истраживањем и производњом сателита. Господин Чен детаљно је представио др Горану Дамљановићу и др Срђану Самуровићу рад компаније MinoSpace. После дискусије о раду и могућностима ове компаније, др Самуровић је приказао презентацију која описује предвиђене активности пројекта Градске опсерваторије, UrbObsBel који финансира Фонд за науку Републике Србије. После дискусије о пројекту господин Чен посетио је павиљон Великог рефрактора где се упознао са овим инструментом и његовим значајем за нашу астрономију.

    Hotel 2

    Г. Боб Чен и др Срђан Самуровић

  • Следећег дана (четвртак, 23. мај) Астрономску опсерваторију посетила је делегација са Пекиншке академије за науку и технологију (Beijing Academy of Science and Technology, BJAST) коју је предводио председник ове институције др Ђанмин Ву (Jianmin Wu) а са њим су дошли и др Џункаи Ли (Junkai Li), др Баоминг Ли (Baoming Li), госпођа Лин Ли (Lin Li), др Џинг Жу (Jing Zhu) и госпођа Ронг Рен (Rong Ren). На радном састанку који је тим поводом организован Астрономску опсерваторију су представљали др Јелена Ковачевић Дојчиновић, заменица директора др Луке Поповића који је био на службеном путу, др Милан Стојановић, руководилац Стручно-истраживачке јединице за космичка истраживања и технологије и др Срђан Самуровић, председник Научног већа Астрономске опсерваторије и руководилац Стручно-истраживачке јединице за праћење Сунчеве активности, климатске промене и светлосно загађење. Такође су били присутни и проф. др Јелена Сворцан са Машинског факултета, проф. др Душан Марчета са Математичког факултета и господин Добривоје Лале Ерић из Центра за промоцију науке. Уважене госте из Кине др Стојановић је упознао са историјом Астрономске опсерваторије и њеним научним активностима. После његове презентације др Самуровић је укратко представио проблем светлосног загађења и ПРИЗМА пројекат Градске опсерваторије (UrbObsBel) чији је он руководилац и чија је реализација почела у јануару ове године. Колеге из Кине су биле веома заинтересоване и дискутовани су различити аспекти могуће сарадње у будућности. После састанка гости су посетили павиљон Великог рефрактора где их је др Стојановић упознао са овим телескопом и одговарао на њихова питања.

    Hotel 3

    Делегација са Пекиншке академије за науку и технологију (Beijing Academy of Science and Technology, BJAST) у посети Астрономској опсерваторији